<<< Povratak na sadržaj Čuda i misterija vode i vere
<<< Povratak na listu poglavlja

4. ANOMALIJE I PARADOKSI OBIČNE VODE - Prvi deo

Može se reći da su anomalije i paradoksi, baš kao čuda i misterije,  takođe deo našeg Sveta. Možemo zapravo smatrati da je anomalnost ili paradoksalnost neke pojave u stvari njena prava suština, a to što mi ne možemo da je rastumačimo i shvatimo pitanje je koje se ne tiče same pojave, već valjanosti naših teorija i pogleda na Svet. Sve bi ovo još bilo i razumljivo da su anomalije i paradoksi “ravnomerno” raspoređeni na mnoštvo pojava kojima smo okruženi. Međutim, u ovo se naročito ne uklapa voda. Najčudnije i jeste to što je voda “pokupila” za sebe nesrazmerno veliki broj anomalija i paradoksa. Gotovo da nema hemičara koji vodu neće staviti na pravo mesto rang-liste anomalnosti i neobičnosti supstanci. Međutim, anomalije i paradoksi osobina i ponašanja vode ne iscrpljuje se u hemiji! Razmotrićemo neke od onih koji su odavno poznati, ali se o njihovoj čudnovatosti obično ćutalo. Inače, zvanična nauka je do sad svoju nesposobnost da nešto razjasni i uklopi u postojeću logiku obično “pokrivala” ćutanjem i neprimerenim proglašavanjem za dokoličare i šarlatane svih onih koji su i dalje pokušavali da se bave paradoksalnim i anomalnim pojavama. Srećom, uvek je bilo naučnika (ili, bolje rečeno PRAVIH naučnika) koji nisu marili za napade ozvaničenih naučnih “dušebrižnika”, već su išli dalje. Danas su se na tom polju stvari već umnogome izmenile.

Kad se pomenu anomalije vode, svi se sete one za koju su čuli u osnovnoj školi. To je anomalija promene gustine pri mržnjenu tj. pri očvršćavanju. Što je voda hladnija, gustina joj je sve manja, jer se i ona hlađenjem skuplja kao i druga tela. Međutim, za vodu ovo pravilo važi samo do četiri Celzijusova stepena iznad nule. Ako je hladimo i dalje, ona počinje da se širi! I kad se na nula stepeni sasvim zaledi, očvrsla voda (led) ima zapreminu oko 9% veću nego pre početka hlađenja. Sasvim dovoljno da “kao od šale” popucaju čak i jake metalne cevi, blokovi i hladnjaci automobilskih motora i gotovo svaka posuda u kojoj se voda zaledi. Led je, dakle, ”širi” od vode, pa zato upire u zidove cevi i posuda, ali veoma čudi i sila koju on uspe da ostvari. Treba se npr. zaista pomučiti da se polupa liveni blok ogromnog kamionskog motora, a vodi je za taj “posao” potrebno samo da se u njemu zamrzne! I ovo je jedan od  načina na koji voda razara stene i oblikuje reljef Planete, znalačkom upornošću veštog i strpljivog majstora.

U vezi sa ovom anomalijom vode valja skrenuti pažnju na još jednu pojavu. Pošto je led “širi” nego odgovarajuća količina vode, to znači da mu je gustina manja. Zbog toga on pliva na vodi. Ovo je razlog što se vodene površine zalede po površini, a sav podvodni biljni i životinjski svet normalno nastvlja život u vodi ispod leda. Štaviše, sloj leda i snega koji po njemu eventualno napada postaje svojevrsna izolacija i  štiti vodu od daljeg  zaleđivanja. Kad bi se voda prilikom mržnjenja ponašala “normalno”, život bi bio nemoguć u vodama koje se bilo kad lede. S obzirom na ekološke međuzavisnosti, ne bi se moglo reći da bi za ostatak živog sveta to bilo nevažno. Sem toga, ova pojava omogućuje da reke i dalje nesmetano teku ispnod leda. Kad bi reka bila skroz zaleđena na nekom delu svog toka, pristižuća (nezaleđena) voda morala bi da traži nov put.

Upravo pomenuta anomalija vode susreće se još i kod livenog gvožđa, bizmuta i antimona. Međutim, kod ovih materijala ona nema ni približno isti značaj kao kod vode. Sve druge supstance prilikom hlađenja i očvršćavanja sma-njuju svoju zapreminu, tj. povećavaju gustinu.

Anomalija širenja vode pri hlađenju i mržnjenju uglavnom je poznata još iz osnovne škole. Čak i predškolska deca znaju da led pliva. Međutim, malo ko zna da su tačke mržnjenja i ključanja vode takođe - anomalne!
Vodonikova jedinjenja  nazivaju se hidridi. Svi hidridi elemenata iste grupe periodnog sistema hemijskih elemenata imaju osobine koje podležu vrlo preciznim zakonitostima. Ovo se može reći i za hidride elemenata šeste grupe, kamo spada kiseonik. A hidrid kiseonika je - voda. Ostali elementi šeste grupe takođe grade hidride čiji su molekuli po sastavu identični sa molekulom vode: hidrid sumpora - H2S, hidrid selena - H2Se, hidrid telura - H2Te, hidrid polonijuma - H2Po itd. Kod svih  hidrida uočava se stroga zakonitost promene osobina, na osnovu koje bi se recimo mogla predvideti tačka topljenja nekog od njih pre nego što se izmeri, samo na osnovu poznavanja tačke topljenja ostalih. U taj red jedino se ne uklapa voda (opet!). Kad bi se i voda držala toga reda i poretka, koji važi za sve ostale hidride, morala bi da mrzne čitavih stotinu stepeni  ispod nule, a da ključa već  na osamdeset stepeni ispod nule! Na tzv. sobnim tempe-raturama tad bi svaka kap vode bila u vidu dobro zagrejane pare. Ovo znači da na našoj Planeti ne bi bio moguć apsolutno nikakav život, bar ne u nama shvatljivom smislu. Tako beživotna planeta ne bi ni približno podsećala na ovu koju poznajemo. Ovo dakle nije samo anomalija, već i svojevrstan paradoks: svet kojim smo okruženi, uključujući i nas same, uopšte ne bi bio moguć kad bi se voda ponašala onako kako treba! Tu se sad već postavlja pitanje imamo li prava, makar i u ime naučnih istina, da određujemo šta je u Prirodi “normalno”, a šta nije. Očigledno je da TVORAC nije mnogo mario za to kako ćemo mi objašnjavati Svet, već se potrudio da upravo taj Svet bude što je moguće raznovrsniji, čudnovatiji i oživotvoreniji!

Kad već govorimo o tome kako je voda u svakom slučaju prilagođena životu, pomenimo još jednu osobenost vode. Ni jedna druga supstanca ne traži toliku količinu toplote za otapanje kao led. Prilikom mržnjenja ta toplota se vraća okolini. Ovo mnogo utiče na klimatske prilike, a time opet - na život. Naravno, u pozitivnom smislu. Da to nije tako, prelazi između godišnjih doba bili bi nagli i veoma neprijatni za vegetaciju i život uopšte.

Sve upravo pomenute anomalije vode takođe se tumače kao rezultat njene strukturne složenosti. Velike i neobično složene molekulske asocijacije utiču da se voda ponaša “mimo” pravila. Srećom, to ponašanje je u interesu života i Sveta u kome živimo.

Bilo bi neumesno govoriti o neobičnostima i anomalijama vode, a ne pomenuti hidrostatički paradoks. Istina, ova pojava važi i za ostale  tečnosti, ali to ni najmanje ne umanjuje njenu paradoksalnost. Iako je davno dobio “pravo građanstva” u nauci, pa i u svakodnevnom životu, hidrostatički paradoks u stvari nikad nije objašnjen. On je tipičan primer prihvatanja jedne neobjašnjivosti kao nečeg sasvim normalnog i uobičajenog, samo zbog toga što se ona u realnom svetu jednostavno - dešava. Zagriženi skeptici i banalni materijalisti podjednako ne veruju u ono što se (po njima) ne dešava, kao ni u ono što se (opet po njihovom mišljenju) ne može objasniti. Hidrostatički paradoks je savršen način za dokazivanje neopravdanosti takvih razmišljanja. Sem toga, on je svojevrstan faktor intelektualnog izjednačavanja osnovca i inženjera, jer ni jedan ni drugi ne znaju da ga objasne, a obojica mogu da ga kao pojavu dokažu. Podsetićemo se u čemu se sastoji ovaj paradoks.

<<< Prethodna strana   |   Sledeća strana >>>
Izuzetno važno
PRVOČITNO UPOZORILO!
Prvo pažljivo pročitati sadržaj sekcije UPOZOR, a potom redom čitati strane sekcija ISTINIŠTE i IZLOG!!!

Pozovite prijatelje
Preporučite prijateljima sajt ISTINIK!

Iz IZLOGA
Knjige Miroslava Mike Markovića koje ovde možete u celosti čitati za džabe (besplatno)


Metafizički zakonik sudbine


Čuda i misterije vode i vere


HVALOKAZI (MARKETINŠKE PORUKE)

Posetite PONUDNIK u sekciji IZLOG


Mesto za vaš hvalokaz

 

 
ISTINIK - logotip Copyright © 2010, Miroslav Mika Marković
Sva prava zadržana - All Rights Reserved