<<< Povratak na sadržaj Čuda i misterija vode i vere
<<< Povratak na listu poglavlja

11. DINAMIZOVANA VODA - Prvi deo

U prirodi praktično nigde nećemo pronaći savršeno čistu vodu. Sve vode sa kojima dolazimo u dodir sadrže rastvorene različite materije. Prisustvo raznih materija i mikroorganizama predstavlja osnovu kriterijuma valjanosti voda i služi kao osnova njihovih najrazličitijih podela. Po tom osnovu vode se npr. dele na bakteriološki ispravne i neispravne, na “tvrde” i “meke”, na slane i slatke, na muljevite i bistre, na obične i mineralne itd. Čak i kišne kapi još u atmosferi dolaze u dodir sa raznim materijama i u izvesnoj meri ih apsorbuju. Jedino nakon destilacije može se dobiti voda koju možemo smatrati čistom u odnosu na prirodne vode, mada čak ni destilovana voda ne mora biti idealno čista. Destilovana voda ipak ima čistoću koju možemo smatrati savršenom sa stanovišta praktičnih potreba, pa se zato dosta koristi u medicini, farmaciji i tehnici. Destilacija vode se vrši tako što se vodena para, dobijena grejanjem vode u naročitom kazanu, odvodi do uređaja u kome se rashlađuje i ponovo kondenzuje. Voda dobijena na ovaj način više ne sadrži sastojke koje je prvobitno sadržala.

Francuski naučnik M. Viole odlučio je svojevremeno da ispita kako idealno čista voda utiče na život. Da bi dobio takvu vodu on se nije oslonio čak ni na destilaciju, već je pribegao hemijskoj metodi. Voda je jedinjenje vodonika i kiseoniaka, a hemijska reakcija u kojoj ona nastaje predstavlja sagorevanje vodonika. Svako sagorevanje u stvari se svodi na oksidaciju, tj. sjedinjavanje sagorevajućeg elementa sa kiseonikom. Sagorevanje vodonika je dosta burno (eksplozivno), zbog čega se smeša vodonika i kiseonika naziva “praskavi gas”. Voda predstavlja stabilan oksid u smislu mogućnosti daljih oksidacionih procesa. Ona se javlja kao jedan od produkata potpunog sagorevanja ugljovodoničnih goriva, zbog čega predstavlja sastavni deo automobilskih izduvnih gasova (naravno, u obliku pare). Po hladnijem vremenu vidimo je kao “beo dim” koji izlazi iz raznih dimnjaka i izduvnih cevi vozila. Kao takvu, vodu je nemoguće ponovo zapaliti, a time i osloboditi neku hemijsku energiju iz nje. Ovo bi trebalo da znaju svi oni “pronalazači” koji pokušavaju da pronađu motor koji bi kao gorivo trošio vodu. Takva mašina bila bi čist perpetuum mobile, jer bi energiju dobijala sagorevanjem nečega što je jednom već sasvim izgorelo. Analogiju bi pred-stavljao pokušaj da se peć ponovo loži pepelom dobijenim sagorovanjem uglja ili drveta - i tako unedogled. Ali, vratimo se pomenutom francuskom istraživaču i njegovim eksperimentima.

Viole je čistu vodu dobijao tako što je vodonik sagorevao u struji kiseonika. Nakon kondenzacije tako dobijene vodene pare nastajala je potpuno čista voda. Istrazivač je potom u akvarijum napunjen tom vodom stavio punoglavca i ovaj je ubrzo - uginuo! Vreme do uginuća bilo je suviše kratko da bi se pripisalo gladi punoglavca, pa je Viole posumnjao da se to dogodilo zato što u takvoj vodi nema rastvorenog kiseonika. Međutim, kad je u vodu dodao kiseonik, uginuće punoglavca se ponovilo. Na kraju je došao na neobičnu ideju da stakleni sud sa takvom vodom izloži Sunčevim zracima. Nakon mesec dana stajanja na sunčanom mestu, u vodu je ponovo stavio punoglavca. Ovaj put punoglavac nije uginuo, već je normalno živeo u istoj vodi i čak se potpuno preobrazio u odraslu žabu! Viole je nakon toga pristupio raznim eksperimentima iz kojih je izvukao neobične i veoma korisne zaključke.

Kao prvo, Viole je našao da voda više neće podržavati život ako bude zagrevana iznad 65°C, naročito ukoliko to zagrevanje traje duže vremena. Ovo znači da na toj temperaturi voda “umire” u biološkom smislu. Ako se takva voda izloži Sunčevim zracima oko mesec dana, ona će ponovo biološki “oživeti”. Viole je zatim utvrdio da je za svaku vodu, dakle i za onu koja prethodno nije bila biološki “mrtva”, veoma korisno ako se izloži suncu oko mesec dana. Ovaj postupak on je nazvao dinamizovanje vode i čak konstruisao uređaj uz pomoć koga se taj postupak može ubrzati. Viole je zatim istraživao kako ova voda utiče na razne poljoprivredne kulture, i došao do iznenađujućih rezultata. Utvrdio je značajno povećanje prinosa, kao i raniju rodnost, onih kultura koje su bile zalivane dinamizovanom vodom. Tako je, recimo, rod stočne repe bio povećan za 26%, a krompira za 6 do 10%. Zanimljivo je da se pri tom i sadržaj skroba povećao do 23%. O rezultatima svojih istraživanja Viole je prvi put obavestio javnost 1968. godine. Od tada su i mnogi drugi istraživači imali mogućnosti da proveravaju neobične sposobnosti dinamizovane vode.

Videli smo da magnećene i magnetno oplemenjene vode gube značajan deo pozitivnih svojstava ako se zagreju iznad 65°C. Benvenist je takođe otkrio da voda “zaboravlja” informacije o nekadašnjem prisustvu biohemijskih aktivnih materija ukoliko se zagreje do 70°C. Kao što smo upravo videli, Viole je našao da zagrevanje vode iznad 65°C izaziva njenu biološku “smrt”. Sve se, dakle, sasvim lepo podudara! Slobodno možemo reći da vodu biološki “ubijamo” kad je zgrevamo iznad 65°C. Naravno, postoje situacije kad je to neophodno, kao što je kuvanje hrane i prokuvavanje vode za bolesnike i decu, ili onda kad se sumnja u njenu bakteriološku ispravnost, a ne raspolaže se boljom vodom. Prokuvavanjem se bakterije uništavaju i time sprečava njihovo dospevanje u organizam. Međutim, voda koja nije zagrevana u biološkom smislu je mnogo povoljnija za svaki organizam (naravno, pod uslovom da je ispravna u hemijskom i biološkom pogledu).

Otkriće pozitivnih uticaja Sunčevih zraka na vodu, koje je Viole nazvao dinamizovanjem vode, sasvim je u saglasnosti sa osnovama hidroničke teorije. Kao što je ranije već napomenuto, Sunčev spektar zračenja predstavlja normalno radijaciono okruženje u kome se razvio život. Osim vidljive svetlosti, u taj spektar spadaju i termalna zračenja (infracrveni zraci), kao i hemijski aktivni zraci (ultraljubičasto zračenje). Ozonski omotač Zemlje predstavlja prirodan štit od prejakog ultraljubičastog zračenja. Infracrveni zraci su glavni donosioci toplotne energije. Vidljiva svetlost omogućuje fotosintezu kod biljaka, a time i lanac ishrane i energetskih transformacija u ekološkom sistemu Planete. Sasvim je logično što je voda, kao osnova života, takođe prilagođena Sunčevom radijacionom spektru.


<<< Prethodna strana   |   Sledeća strana >>>
Izuzetno važno
PRVOČITNO UPOZORILO!
Prvo pažljivo pročitati sadržaj sekcije UPOZOR, a potom redom čitati strane sekcija ISTINIŠTE i IZLOG!!!

Pozovite prijatelje
Preporučite prijateljima sajt ISTINIK!

Iz IZLOGA
Knjige Miroslava Mike Markovića koje ovde možete u celosti čitati za džabe (besplatno)


Metafizički zakonik sudbine


Čuda i misterije vode i vere


HVALOKAZI (MARKETINŠKE PORUKE)

Posetite PONUDNIK u sekciji IZLOG


Mesto za vaš hvalokaz

 

 
ISTINIK - logotip Copyright © 2010, Miroslav Mika Marković
Sva prava zadržana - All Rights Reserved